OPASNOST NA INTERNETU
SVI KORISTIMO INTERNET ALI MALI BROJ LJUDI ZAPRAVO ŠTA JE TO I KAKO FUNKCIONIŠE...
Internet je proizvod spoja medija, računara i telekomunikacija. Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu zajednicu, politiku i vojsku.
Internet je globalna računarska mreža, zasnovana na paketnom prenosu podataka i klijent-server arhitekturi koja povezuje korisnike iz celog sveta. Internet povezuje ne samo pojedine računare već i čitave mreže. Osim kompjutera, na Internet se povezuju i mobilni telefoni, video kamere, pametni televizori… Kao mreža za prenos podataka, predstavlja osnovu na koju se nadograđuju različiti protokoli, pa tako Internet danas omogućava komunikaciju, razmenu fajlova, video i audio reprodukciju, zabavu, aplikacije.
Polje informisanosti i edukacije prebacilo se na onlajn prostor. Pregršt raznih opcija, informacija i sadržaja doveli su do toga da se mladi sve više uzdaju u internet pretraživače. Na internetu pronalazimo recept za tortu i lek za svaku boljku, ali i način za rešavanje komplikovane jednačine ili instalaciju nekog programa.
Edukacija posredstvom društvenih mreža postala je novi način obrazovanja, o čemu nam svedoči i onlajn nastava koja se već dve godine dana odvija putem interneta. Iako je kod nas ovaj vid obrazovanja nešto još uvek novo, svi smo se vremenom prilagodili.
Ljudi koji se bave internet edukacijom saglasni su oko toga da je reč o dobroj stvari koja ima brojne prednosti. No, međutim, kao i za brojne druge stvari, može doći do zloupotrebe, tako da treba biti obazriv.
Na internetu ste, za razliku od škole, u prilici da sami birate kada i u kom vremenskom periodu ćete učiti. Sami odlučujete koga ćete pratiti/slušati. Edukacija je manje formalna, pa je moguće i da se osoba odvaži da pita ono što ne bi razumela u formalnom obrazovanju. Čini se i da je sadržaj konkretniji i interesantniji, te još više podstiče na dodatno učenje. Takođe, svima se barem jednom na feed-u pojavila neka edukativna stranica ili video, pa i da nismo ciljano želeli da učimo nove stvari, možda nas je na taj način zainteresovala da barem dodatno istražujemo. Ono što je nesumnjivo velika prednost je uglavnom besplatan sadržaj.
Kao što je već napomenuto, pored brojnih prednosti koje nam nudi upotreba interneta, postoji i veliki broj štetnih uticaja i posledica njegove upotrebe!
Među najistaknutijim opasnostima na internetu, mogu se istaći:
- Internet nasilje
- Brojne malverzacijske radnje
- Pedofilija
Internet nasilje
Internet nasilje podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija (tj. Mobilnih telefona i interneta), a sa namerom da se osoba na koju je nasilje usmereno povredi, ponizi i uznemiri, kao i da joj se nanese neka šteta. Digitalno nasilje podstiče grupnu mržnju, uznemiravanje, praćenje, urušavanje privatnosti, vređanje na bilo kojoj osnovi, kao i širenje neprimerenih i uvredljivih komentara na račun druge osobe.
Digitalno nasilje se može smatrati relativno novim fenomenom, a može se definisati na različite načine. Pored termina digitalno nasilje možemo pronaći i nasilje na internetu, sajber nasilje, elektoronsko nasilje, sajberbuling itd.
Nasilje na internetu se najčešće sreće u obliku:
– postavljanja uznemirujućih, uvredljivih ili pretećih poruka, slika ili video-snimaka na tuđe profile ili slanje tih materijala SMSom, instant porukama, imejlom, ostavljanje na četu;
– snimanja i distribucija slika, poruka i materijala seksualnog sadržaja;
– uznemiravanja telefonskim pozivima;
– lažnog predstavljanja, korišćenja tuđeg identiteta, kreiranja profila na društvenim mrežama na tuđe ime;
– nedozvoljenog saopštavanja tuđih privatnih informacija, objavljivanja lažnih optužbi ili glasina o drugoj osobi na profilima društvenih mreža, blogovima itd;
– promena ili krađa lozinki;
– slanja virusa;
– ismevanja u onlajn pričaonicama i na internet forumima, neprimereno komentarisanje tuđih slika, poruka na profilima, blogovima;
– ignorisanja, isključivanja (npr. iz grupa na socijalnim mrežama), podsticanja mržnje (po različitim osnovama) i dr.
Sajber nasilje može da se vrši direktno ili indirektno (uz pomoć posrednika). Moguće je uplitanje i drugih osoba, čak i bez njihovog znanja (npr. korišćenje imena ili adrese bez dozvole).
Digitalno nasilje je najrasprostranjenije među mlađim generacijama, ali dešava se i da odrasle osobe vrše nasilje nad decom – maltretiraju ih ili proganjaju uz pomoć interneta. Važno je napomenuti da je to krivično delo koje je kažnjivo zakonom.
Odrasle osobe (seksualni predatori ili nasilnici) mogu lažno da se predstavljaju na internetu i tako uđu u komunikaciju sa decom i mladima, a sve u cilju da ih seksualno zloupotrebe.
U tom slučaju govorimo o seksualnom nasilju ili seksualnoj zloupotrebi putem interneta.
Seksualni predatori na internetu se služe „grumingom“ – postupcima koji su predatorski motivisani, a uz pomoć kojih će uspostaviti kontakt i komunikaciju što će dovesti do fizičkog pristupa detetu. Kako su istraživanja pokazala, ovi predatori su najčešće muškarci, a njihova zanimanja i uzrast su različiti.
Još jednim oblikom digitalnog nasilja može se smatrati seksting, odnosno slanje i šerovanje sadržaja sa eksplicitnim seksualnim sadržajem na društvenim mrežama ili internetu. Iako možda deluje bezazleno, seksting može da ima velike posledice, pogotovo kada su u pitanju maloletna lica.
Naime, posedovanje i širenje fotografija i/ili video-snimaka sa seksualnim sadržajem na kojima su maloletna lica, prema Krivičnom zakonu Republike Srbije , spada u posedovanje dečje pornografije, čak i ako osobe na slikama šalju eksplicitne materijale ili daju pristanak da se fotografišu ili snimaju i kažnjivo je zatvorom prema članu 185 (Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju).
Sadržaji koji se razmenjuje na ovaj način, može da padne u pogrešne ruke i tako stigne do drugih osoba kojima nije namenjen. U ovom slučaju fotografije i video snimci mogu da se koriste za zlostavljanje, maltretiranje i proganjanje uz pomoć interneta.
Šta raditi ukoliko se suočite sa nasiljem na internetu?
Najbitnije je ne ostati skrštenih ruku, već pokazati solidarnost i odgovornosti. Takođe je bitno da se ne uključuješ u nasilje i da se ne produbljuje, već da podržiš osobu nad kojom se vrši nasilje (pomozi joj da preduzme adekvatne tehničke mere zaštite, podrži je da nasilje prijavi ili se obrati za pomoć, saslušaj je). Ali, najbitnije je da se obratite odrasloj osobi za pomoć.
Najčešće se savetuje da se nasilje prijavi:
- Svaki oblik nasilja, pa i digitalno, prijavljuje se u školi (odeljenjski starešina, nastavnici, pedagog, psiholog,..)
- SOS aplikacija na Fejsbuk stranici Biraj reči, hejt spreči
- Net patrola za prijavu nelegalnih i štetnih sadržaja na internetu (prijava@netpatrola.rs)
- SOS telefon Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (0800 200 201)
- Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP Republike Srbije ( childprotection@mup.gov.rs)
- Sve socijalne mreže svojim korisnicima pružaju mogućnost prijavljivanja nasilja koje se desilo na mreži.