Ukoliko imate situaciju da je Vaše dete predmet nasilja, potrebno je razviti sistem podrške. To podrazumeva toplu i podržavajuću atmosferu u porodici, pomoć u procesu sticanja novih drugara, ali i jačanje samopouzdanja i podučavanje veštinama komunikacije. Jako je bitno da imate otvoren odnos sa detetom, da ima slobodu da Vam se obrati za svaki problem sa kojim se suoči.
Potrebno je objasniti detetu da u slučaju da se suoči sa vršnjačkim nasiljem, bilo da je reč o fizičkom, cyber, socijalnom ili psihičkom, u tom trenutku ne treba da uzvrati istom merom i da se što pre obrati nekom starijem za pomoć (roditelju, nastavniku ili drugoj osobi od poverenja…). U takvim situacijama važno je da reagujemo na način da deci ponudimo pomoć i podršku.
Ako primetite da Vaše dete biva povučeno, da izbegava odlazak u školu i druženje sa vršnjacima, slabije uči, postaje previše razdražljivo i plašljivo, to su sve jasni znaci da je u pitanju nasilje koje ono trpi, a izbegava da se izjasni i potraži pomoć.
Niste sigurni kako treba da odreagujete, a primetili ste neke pokazetelje vršnjačkog nasilja kod Vašeg deteta. Najbolje rešenje jeste da kreirate prijatno i bezbedno okruženje kako bi se dete poverilo, potražite stručnu pomoć, odnosno pomoć psihologa, i zajedničkim snagama pomognete redovnim razgovorima i savetima. Dakle, osmislite scenario sa detetom za buduće situacije, šta može da uradi i kako da se postavi u prethodno spomenutoj situaciji.
Radite na razvijanju emocionalne inteligencije kod deteta. Potrudite se da vreme koje provodi u kući bude ispunjeno pozitivnim doživljajima i aktivnostima koje prijaju detetu. Podučite dete tehnikama opuštanja, koje mu mogu pomoći u stresnim situacijama.
Pre svega, treba izgraditi odnos sa detetom da može da Vam se požali i otvoreno kaže da ima problem. Nakon što je dete potražilo pomoć od Vas, preporučljivo je da se obratite nastavniku i obavestite ga o problemu koji postoji, nakon toga potražite razgovor i sa dečijim psihologom u školi. Bitno je zamoliti da se problem ne prenosi dalje i reši interno.
Međutim, ako primetite da nema poboljšanja, možete se obratiti i višim instancama. Postoji osnovana sumnja da škola i timovi za zaštitu učenika od nasilja ne čine dovoljno, u tom slučaju se možete obratiti Prosvetnoj inspekciji na mejl prituzbe – prosvetnainspekcija@mpn.gov.rs.
Inspekcija Ministarstva prosvete je, između ostalog, nadležna da proverava da li škola postupa po zakonu kada pokušava da reši slučaj vršnjačkog nasilja.
Prosvetna inspekcija ima dežurne inspektorate za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje. Za roditelje koji žele bolje da razumeju šta mogu da očekuju, može biti korisno da se upoznaju sa Posebnim protokolom o za zaštitu dece i učenika od zlostavljanja u obrazovno-vaspitnim ustanovama.
Osim toga, ukoliko smatraju da škola ili druge institucije, poput centra za socijalni rad, tužilaštva ili policije nisu adekvatno reagovali, mogu da kontaktiraju Zaštitnika građana.
U pojedinim mestima u Srbiji, roditelji mogu da se obrate i lokalnom ombudsmanu. U Srbiji postoji nekoliko protokola koje je donela Vlada, a odnose se na zaštitu dece od nasilja.
Od 2005. godine se primenjuje Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, postoje i posebni protokoli za pojedinačne sisteme – školstvo, zdravstvo, pravosuđe i druge.